I nagrada za najbolju sporednu ulogu… Coca-Cola!

Voljeno piće odigralo je tokom minulih godina negrojano uloga, od nemih filmova i stranih hitova do kultnih klasika, omiljenih filmova kritike i velikih budžetskih blokbastera. Coca-Colini filmski počeci datiru iz ranih 1900-ih, nastavljajući se kroz holivudsku zlatnu era i dalje.

"Od prisustva na bilbordu na Times Square u King Kongu do Vorena Bitija koji uživa u osvežavajućem napitku u Bonnie and Clyde, uticaj se ne može sporiti", kaže režiser Rajdli Skot, koji je priredio ilustrovanu knjigu o neizbrisivom tragu Coca-Cole na filmski svet.

Skot je predstavio svetleću reklamu Coca-Cole u ​​svom naučno-fantastičnom trileru iz 1982, Blade Runner.

"Poruka je da je čak i u futurističkom distopijskom svetu Coca-Cola večna", objašnjava.

Coca-Cola je oduvek simbol Amerike i stalno prisutan u pop kulturi, brend je prirodno pronašao svoj put u scenarijima - ne samo kao deo scenografije, već kao suptilan deo narativa.

"Ponekad je to znak Coca-Cole, automat za prodaju ili frižider u pozadini, a ponekad i likovi govore o njoj ili piju Coca-Colu", rekla je istoričarka filma Odri Kupferberg, koja je sastavila obimnu listu filmova i specifične scene sa brendom.

Najraniji film koji uključuje Coca-Colu, prema rečima Kupferbergove i njenog supruga i kreativnog partnera Roba Edelmana, jeste nema komedija iz 1916. godine pod nazivom The Mystery of the Leaping Fish. U kultnom hitu, Daglas Fairbanks je vozio autoputem u Kaliforniji i prošao pored Coca-Cola bilborda.

"To je sjajan primer zašto je Coca-Cola u toliko filmova", dodala je Odri pre nego što je nabrojala listu sličnih scena. "To je deo našeg pejzaža."

Kompanija Coca-Cola nije inicijalno započela plasman proizvoda (nekoliko ugovora je kasnije pogođeno iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka), verovatno zato što nije bilo potrebno.

"Uključivanje Coca-Cole u ​​filmove se dogodilo organski, jer su filmski stvaraoci verovali da Coca-Cola zaista pripada okvirima", rekao je Ted Rajan, direktor komunikacija Coca-Coline baštini. "Kada je Džimi Stjuart trčao ulicom u It’s a Wonderful Life, šta drugo možemo da vidimo u pozadini ako ne znak koce?"

Da bi osigurala autentičnost svih Coca-Cola reference, kompanija je šesedesetih godina osnovala kancelariju u Los Anđelesu, kako bi Holivudu obezbeđivali predmete koji su odgovarali periodu i sveukupnoj estetici filma.

Edelman primećuje da filmovi snimljeni na lokaciji nakon Drugog svetskog rata pružaju istorijski dokument o tome kako je određeni grad – i u mnogim slučajevima i određeni brend - izgledao u to vreme. U jednom od njegovih omiljenih filmova, Body and Soul (1947), pojavljuje se prodavnica slatkiša u njujorškoj četvrti Lower East Side u dvadesetim ili tridesetim godinama prošlog veka.

"Vidite slike znakova Coke u prozorima i unutar prodavnice, tako da dobijete osećaj kako je Coca-Cola izgledala tada. Proizvodni dizajner je mislio da će Coke znakove na sceni dati osećaj realnosti", dodaje on.

Neke filmske uloge bile su posebno ikonične - uključujući onu kada boca koce koji pada sa neba u The Gods Must Be Crazy (1980), E.T. (1982) otvaranje konzerve koce, Superman (1978) koji je pucao kroz bilbord i pojavu automobila u Dr. Strangelove (1964). Drugi su postojali izvan glavnog toka filma.

"Pored mnogih klasika, Coca-Cola reference i vizuelne slike su na zanimljiv način korišćeni u manje poznatim filmovima", istakao je Edelman, spominjući Detour (1945) i Heat Lightning (1934) kao primere.

Coca-Colina filmografija takođe uključuje više stranih filmova kao svedočanstvo o međunarodnoj privlačnosti pića.

Sećate se i čuvene scene iz domaćeg filma s početka devedesetih godina, Tri karte za Holivud reditelja Božidara Nikolića? Komedija je smeštena u malu jugoslovensku varošici u vreme kubanskog sukoba iz 1962 godine, a u konkretnoj sceni gastarbajter poslužuje limenke Coca-Cole uz reči “Doneo sam vam da vidite šta Amerika jede i pije”.

"Naši umovi su navikli da očekuju Coca-Colu u Americi, ali nemojmo zaboraviti da je brend globalan! U francuskom klasiku Žan-Lika Godarda iz 1959. Godine, Breathless, Žan Seberg sedi u pariškom kafeu. A šta ona pije? Ne vino, već kocu u kontur bočici", dodaje Kupferberg.