"Marija, advokat i samohrana majka iz Avganistana, je došla pred našu radionicu i rekla mi kako jedva čeka ponedeljak i četvrtak. Tada ustaje radosna iz kreveta i sređuje se da lepa dočekuje početak zajedničkog druženja", priseća se uz mešavinu tuge i ponosa Slađana Matijević, studentkinja socijalnog rada i volonterka Crvenog krsta.

Tokom jednogodišnjeg projekta Osnaživanje žena migranata, koji je Crveni krst Beograd realizovao u saradnji sa Crvenim krstom Šida i Crvenim krstom Kikinde i uz pomoć Coca-Cola fondacije, svi učesnici su imali priliku da čuju mnoge potresne ljudske sudbine.

Veliki broj migrantkinja je granice prelazio danima peške, sa decom, kroz šume, bez dovoljno hrane i vode. Da bi deca bila tiha, neke su im davale sedative.

Jedan broj migrantkinja je boravio u zatvoru i doživeo čak i batinanje. Slikovit primer je igra dve devojčice tokom realizacije radionice u Bogovađi, koje su selotejpom zalepile jedna drugoj usta, ruke i noge (što su videle u zatvoru).

Učesnica u Šidu je podelila sa grupom najtraumatičniji događaj koji je doživela kada joj je mlađa sestra poginula prelazeći železničku prugu (udario je voz). Na radionici, grupa je izrazila veliko saosećanje i podršku, što je učesnica prihvatila i izrazila zahvalnost uz osećanje da ipak nije sama u svojoj tuzi.

Sticajem nesrećnih okolnosti u Srbiji su se našle migrantkinje iz Avganistana, Somalije, Maroka, Jordana, Eritreje, Tunisa, Konga, Kameruna, Gvineje, Sirije, Kube, Irana, Iraka... Ne samo da je sve njih trebalo zbrinuti, nego se valjalo i pobrinuti da ne upadnu u još veću depresiju.

Pred Crvenim krstom je bio veliki izazov, a cilj vrlo jasan: osnaživanje, obučavanje i podrška migrantkinjama smeštenim u centrima za migrante, kako bi se bolje pripremile za izazove koje donosi integracija u svakodnevni život u nepoznatim i kulturološki različitim sredinama. Kroz edukaciju su prošle migrantkinje starije od 16 godina, koje su boravile u  centrima za tražioce azila u Bogovađi, Šidu i Kikindi.

Aktivnosti koje su bile posebno za njih osmišljene bile su podeljene u četiri celine: edukativne radionice, časove engleskog/nemačkog i srpskog jezika, okupaciono-radnu terapiju i profesionalno osposobljavanje. Čak 153 žene obučene su za zanate (192 ukupno stečenih sertifikat) – 39 žena položilo test za zvanje manikira, šnajdera ili frizera. Za uspomenu su ostali i brojni umetnički predmeti nastali tokom okupaciono-radne terapije, a koji su bili prikazani na izložbi Ceo svet je naš dom.

"Izazovi na realizaciji projekta su bili brojni: od jezičke barijere, različitog starosnog i obrazovnog statusa polaznica, različitih kultura i sredina iz kojih dolaze, diskriminacije... Ipak možemo reći da je čak  73% žena koje su prošle kroz 4 prihvatna centra prošlo kroz projekat  Osnaživanje žena migranata, a veliki broj njih stekao je sertifikate za različite zanate , što će im pomoći u procesu dalje integracije. Ono što je takođe veoma važno, je da su nakon mnogih teških trenutaka i problema, sa kojima su se suočavale, zahvaljujući ovom projektu,  dobile pomoć  i podršku", rekla je Ivana Marisavljević Dašić, sekretar Crvenog krsta Beograd.

Projekat je realizovan uz pomoć donacije Fondacije Coca-Cola i pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije i uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

"Jedan od globalnih ciljeva kompanije Coca-Cola je podrška  ženama širom planete. Plan nam je da do  2020. godine, 5 miliona žena bude ekonomski osnaženo, jer verujemo ukoliko je žena jaka utoliko je i porodica jaka.  Drugi razlog podrške ovako važnom projektu je činjenica da znanje ne može niko da vam oduzme, čak i ako vas životne okolnosti nateraju da napustite svoje domove, kao što je to bio slučaj sa polaznicama projekta", rekla je Milica Stefanović, u ime kompanije Coca-Cola.

Projekat Osnaživanje žena migranata realizovan je u  periodu od decembra 2017. do decembra 2018. godine, a predstavnici Crvenog krsta predstavili su i  Priručnik za rad sa migrantkinjama koji je nastao na iskustvima stečenim u radu sa ovom ciljnom grupom.

Nedostatak literature, različite zemlje porekla učenica radionica, jezička barijera, razlika na nivou obrazovanja i starosnoj dobi, formiranje adekvatnog tima, postojanje stereotipa i diskriminacija među učesnicama radionica, nepoštovanje vremenskih okvira od strane učesnica, neadikvatan prostor za radioničarski rad, velika fluktuacija grupe… sve su to problem sa kojima su se suočili tokom ovog projekta i svoje značajno iskustvo želeli su da podele sa drugima, kako bi migrantkinje bile što bolje zbrinute na svom neizvesnom putu ka boljoj budućnosti.