Čarobni štapić, kojim bi odjednom veliki broj ljudi promenio navike u ishrani i fizičkoj (ne)aktivnosti, ne postoji. Ali to ne znači da treba da ignorišemo činjenicu da sve više ljudi zanemaruje sportske aktivnosti i često jede nezdravu hranu.

Edukacija o pravilnoj ishrani zajedno sa fizičkom aktivnošću, u cilju pravljenja zdravih izbora, nam je veoma važna. Odlučili smo da uradimo nešto po tom pitanju! Podržali smo opsežno nacionalno istraživanje navika potrošača u okviru progama "Načini pravi izbor". Prvo takve vrste u Srbiji. U prilog kvalitetu samog istraživanja i dobijenih podataka govori činjenica da ga je publikovao čak i međunarodni naučni časopis.

Da je fondacija Coca-Cola načinila pravi izbor prepoznajući značaj projekta potvrdio je i renomirani međunarodni časopis Medicina koji je u svom februarskom izdanju objavio istraživanje o efektima edukacije o zdravim načinima ponašanja na životne navike stanovništva Srbije.

“Naša studija je jedna od najvećih ove vrste u svetu koja je na uzorku od skoro 4.000 ispitanika pokazala korisne efekte kratkoročne edukacije! Osim toga, koliko mi je poznato, ne samo u Srbiji već i mnogo šire nije bilo slične aktivnosti koja je na ovaj način krunisana i u naučnom smislu”, objašnjava dr Sergej M. Ostojić, doktor medicine, fiziolog i konsultant Svetske zdravstvene organizacije za region bivše Jugoslavije.

Edukativna akcija posle istraživanja

Cilj nije bio samo da se stekne uvid u trenutnu situaciju, već i da načinimo pozitivne promene.

Nakon prve faze istraživanja kakvo je stanje opšte informisanosti našeg stanovništva (različite životne dobi i prebivališta) kada su ishrana i fizička aktivnost u pitanju, usledila je višenedeljna edukacija iste te populacije.

Studija je pružila obećavajuće rezultate u vezi sa pozitivnim uticajem intervencije na životne navike koje poboljšavaju zdravlje, posebno u domenu fizičke aktivnosti i u korist adolescentske grupe. Pokazalo se da je postotak adolescenata koji jedu 3 do 5 obroka povrća dnevno povećan tokom praćenja, a znatno više njih je počelo i da redovno čita deklaraciju na hrani.

Učesnici studije imali su priliku da na jednom mestu saznaju najpouzdanije i najobjektivnije informacije koje postoje iz oblasti ishrane i fizičke aktivnosti, a iza kojih stoje vodeće globalne institucije poput Svetske zdravstvene asocijacije i Komisije za javno zdravlje Evropske unije. Da bi sve ove informacije i smernice došle do što većeg broja ljudi objavljen je besplatan Vodič za zdrave životne navike: ishrana i fizička aktivnost, prvi dokument ove vrste na srpskom jeziku.

Publikacija nudi informacije o vrstama ishrane, namirnicama, njihovom kvalitetu i kvantitetu, kalorijskoj i nutritivnoj vrijednosti i ukazuje na pravilan intenzitet i oblik fizičke aktivnosti za sve starosne grupe stanovništva.

KLJUČNE PORUKE SU:

• Hronične bolesti su glavni uzrok obolevanja i umiranja u savremenom svetu, a njih je moguće sprečiti u većini slučajeva

• Prekomeran unos kalorija, šećera, soli i zasićenih masti povezan je sa povećanim rizikom za zdravlje

• Neaktivan životni stil povećava rizik od prerane smrti i hroničnih bolesti

• Ishrana bogata biljnim namirnicama uz umeren unos mleka, mesa i njihovih prerađevina ima pozitivne efekte na zdravlje

• Od 150 do 300 minuta fizičke aktivnosti nedeljno ima značajne pozitivne efekte na zdravlje


Više hiljada štampanih primeraka Vodiča je podeljeno, a ljudi nastavljaju da ga preuzimaju u elektronskom formatu. Ali tu nije kraj!

“Kontinuirano se premoviše Vodič u redovnoj edukaciji edukatora, nastavnika zdravstvenog i fizičkog vaspitanja u školama. Ovog proleća nastavljamo projekat SZO o utvrđivanju dečije gojaznosti na teritoriji Srbije gde ćemo dalje promovisati naš Vodič. Konačno, u pripremi su i novi projekti koji će targetirati decu nižih razreda na časovima matematike, i prirode i društva držati zanimljiva predavanja o zdravim načinima života kroz prizmu ova dva predmeta, a ne samo fizičkog”, dodaje profesor Ostojić.

Pored dr Sergeja Ostojića, autori studije koja je objavljena u uglednom naučnom časopisu su: Višnja Đorđić, Maja Batez, Ivana Milanović i Snežana Radisavljević sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Univerziteta u Novom Sadu, Predrag Božić iz Nacionalnog instituta za sport i sportsku medicinu i Jagoda Jorga sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Beograd.