Planiranje karijere, upoznavanje modernih zanimanja, saveti za pisanje CV-ja i razgovor za posao, kako otpočeti sopstveni biznis... To su samo neke od tema aktivnosti u okviru nacionalnog projekta "Budućnost #za5", koji je za cilj imao da osposobi i motiviše mlade u Srbiji da budu aktivniji u pronalaženju posla, zahvaljujući veštinama koje su dodatno stekli van škole.  

Kroz interesantna predavanja, edukativne radionice i rešavanje studija slučaja, u okviru projekta podržanog od strane Coca-Cola Fondacije, imali smo priliku da sretnemo brojne srednjoškolce i studente iz svih delova naše zemlje. Istovremeno, želeli smo da upoznamo što više proaktivnih mladih ljudi i čujemo o njihovim inicijativama paralelno sa školom, te smo ih sve pozvali da nam se predstave u formi video klipa i podele svoju #mojapricaza5.

Tako smo upoznali studenta grafičkog dizajna Nemanju Đurovića, čija priča nas je posebno inspirisala i verujemo da nismo jedini.

Nemanja je rođen 1995. godine u Priboju, gde je završio matematički smer gimnazije, iako ga je oduvek privlačila umetnost.

"Život u malim sredinama zaista može da bude težak mladoj osobi, a pogotovo to vidim sada nakon što sam se doselio u Beograd. Ono sa čime se najviše mladi još u ranom uzrastu susreću u takvim sredinama jesu ograničenja. Tako da moj izbor matematičkog smera nije bio zbog moje ljubavi prema matematici, mada obožavam fiziku i hemiju, već zato što je taj smer bio najbolji po kvalitetu školovanja od ostalih. To vam se desi kad u gradu imate samo dve srednje škole, a odlazak u susedni grad u umetničku školu nije se uklapao u finansijski plan mojih roditelja", ispričao nam je Nemanja Đurović i dodao:

"Možete samo da zamislite koliko je meni, zaljubljeniku u umetnost, bilo zabavno da učim polinome i diferencijalne jednačine. Ali upravo ta ograničenja sa kojima smo se susretali moji prijatelji i ja, navela su nas da se više angažujemo na polju omladinskog aktivizma u našem gradu. I naravno, to me je motivisalo da se priključim lokalnoj Kancelariji za mlade".

Đurović je od kraja osnovne škole punih šest godina volontirao u Kancelariji za mlade, pre nego što je postao koordinator ove organizacije u Priboju. Istovremeno, on je ponosni dobitnik Prve nagrade dodijeljene u sklopu manifestacije posvećene znanju i stvaralaštvu mladih "43. Vukov sabor" u Tršiću.

Nemanjin recept za balansiranje školskih i vanškolskih aktivnosti je: prvo završite sve za školu, pa tek onda da se posvetite ostalom.

"Veliku vam energiju daje misao da činite nešto dobro za svoju zajednicu i vršnjake, tako da nema obaveze koja vam deluje preteško", kaže nam.

Tokom godinu dana koliko je bio predvodnik ove organizacije, sa svojim kolegama i volonterima uradio zaista mnogo zanimljivih stvari.

"Moram napomenuti da motivisanje mladih u malim sredinama nikada nije problem, zato što su oni uvek željni nekih dešavanja. Situacija u našem gradu je bila dosta specifična, jer nismo imali nijednu nevladinu orgnaizaciju kojoj su glavni cilj mladi, tako da smo mi morali da izađemo iz svojih okvira delovanja. Za samo godinu dana, naš Omladinski centar je postao kulturni i obrazovni centar mladih u gradu, gde smo na mesečnom nivou organizovali po nekoliko akcija i projekata. Tako smo činili sve da mladima učinimo boravak u ovom gradu podnošljivim. Najvažniji produkt svega toga bio je da su oni uvideli da mogu da promene nešto i da njihov rad može da doprinese nečemu. Tako da smo uspeli da okupimo nove mlade koji će nastaviti da rade i da dalje razvijaju Omladinski centar i KZM Priboj", rekao nam je Nemanja, koji je sada savetnik aktuelnom koordinatoru.

coca-cola podrška mladima, budućnost #za5, moja priča #za5, nemanja đurović
autor fotografija: Emir Vražalica

Trenutno se potpuno posvetio umetnosti, ali nastavlja da pomaže svoju lokalnu zajednicu.

"Sa kolegama sa fakulteta planiram festival koji bi u Priboju okupio sve zainteresovane mlade umetnike. Sada smo u fazi traženja donatora. Razlog zbog kog sam još uvek aktivan u "omladinskom" radu i angažovanju, je taj da sve više mladih odlazi iz Priboja, a oni koji tu ostaju trpe velike probleme, ostaju nerazvijeni duhom, sa neostvarenim potencijalima i snovima. Rad u KZM im uliva snagu i veru u bolje sutra, jer na trenutak mogu zamisliti da se ni po čemu ne razlikuju od svojih vršnjaka u Beogradu ili Novom Sadu", veruje Nemanja Đurović.

SAZNAJTE JOŠ O OVOJ TEMI: