Coca-Cola hronika: Rađanje osvežavajuće ideje

_{Apoteka Jacob’s u Atlanti, gde se Coca-Cola prvi put našla u ponudi kao sok na točenje, oko 1900. godine.}

Proizvod koji je svetu podario najpoznatiji ukus rođen je u Atlanti, Džordžiji, 8. maja 1886. godine. Doktor Džon Stit Pemberton, lokalni apotekar, napravio je sirup za Coca-Cola napitak i odneo bokal novog proizvoda do apoteke Jacob’s. Nakon degustacije, proizvod je ocenjen kao „odličan“ i pušten u prodaju po ceni od 5 centi po čaši kao sok na točenje. Gazirana voda uparena je sa novim sirupom i dobijen je napitak koji je istovremeno bio „ukusan i osvežavajući“, što je misao koja i dan danas odjekuje kad god neko uživa u Coca-Cola napitku.

Pogledajte galeriju slika istorijske Jacob’s apoteke.

Misleći da će „dva C izgledati dobro na reklami“, dr Pembertonov partner i knjigovođa Frenk M. Robinson predložio je ime i ispisao danas poznati zaštitni znak „Coca-Cola“ svojim jedinstvenim rukopisom. Ubrzo se u novinama The Atlanta Journal pojavila prva reklama u kojoj se žedni građani pozivaju da probaju "novi popularni napitak na točenje".

Rukom oslikani natpisi na kojima je pisalo "Coca-Cola" osvanuli su na radnjama, sa oznakom "napitak" i obaveštavali prolaznike da je novo piće dostupno kao osveženje na točenje. Tokom prve godine prodavalo se, u proseku, skromnih devet napitaka dnevno.

Dr Pemberton nije bio svestan koliki je potencijal napitka koji je stvorio. Postepeno je prodavao delove svoje firme različitim partnerima, a malo pre nego što je preminuo 1888, prodao je ostatak svojih akcija Ejzi G. Kendleru. Kendler, talentovani biznismen iz Atlante, nastavio je da kupuje prava za kompaniju da bi na kraju stekao kompletnu kontrolu nad njom.

Saznajte ostatak priče, izaberite sledeće poglavlje u nastavku:

Coca-Cola hronika

Kandlerovo doba Tog 1. maja 1889, Ejsa Kandler je objavio oglas preko cele strane u novinama The Atlanta Journal, objavivši da je njegova veleprodajna i maloprodajna farmaceutska kompanija "isključivi vlasnik Coca-Cola napitka... Ukusnog. Osvežavajućeg. Uzbudljivog. Okrepljujućeg". Isključivo vlasništvo, koje je gospodin Kendler ostvario tek 1891. godine, koštalo je ukupno 2. 300 dolara.

Kendler je, do 1892. godine, zahvaljujući smislu za trgovinu povećao prodaju Coca-Cola sirupa skoro deset puta. Ubrzo je ugasio farmaceutsku firmu i posvetio potpunu pažnju bezalkoholnom napitku. Sa bratom Džonom S. Kendlerom, Pembertonovim bivšim partnerom Frenkom Robinsonom i još dva saradnika, gospodin Kendler osnovao je korporaciju u Džordžiji pod imenom The Coca-Cola Company. Početna kapitalizacija iznosila je 100.000 dolara.

Zaštitni znak "Coca-Cola", koji se koristi na tržištu od 1886. godine, registrovan je u američkom zavodu za patente 31. januara 1893. (Registracija se periodično obnavlja.) Iste godine isplaćene su prve dividende; sa 20 dolara po akciji, one su iznosile 20 procenata knjigovodstvene vrednosti deoničarske akcije.

Čvrsto verujući u reklamiranje, Kendler je proširio dr Pembertonov marketing tako što je razdelio hiljade kupona za besplatnu čašu Coca-Cola napitka. Neprekidno je promovisao proizvod, delio je suvenirske lepeze, kalendare, satove, čajnike i nebrojene druge predmete, koji su na sebi imali zaštitni znak.

Posao je nastavio da raste, a 1894. godine u Dalasu, Teksasu, otvorena je prva fabrika za proizvodnju sirupa izvan Atlante. Druge su otvorene naredne godine u Čikagu, Ilinoisu i Los Anđelesu.

Tri godine nakon osnivanja kompanije, Kendler je u godišnjem izveštaju akcionarima saopštio da se "Coca-Cola pije u svakoj državi i na svakoj teritoriji Sjedinjenih Američkih Država".

Kako je potražnja za Coca-Cola napitkom postajala sve veća, kompanija je brzo prevazišla svoje kapacitete. Nova zgrada podignuta 1898. godine bila je prvo sedište posvećeno isključivo proizvodnji sirupa i rukovođenju kompanijom. Kendler je pozdravio novo, trospratno zdanje kao "dovoljno da zadovolji sve moguće buduće potrebe". Zdanje se pokazalo kao nedovoljno za nešto više od jedne decenije.

Počinje flaširanje

Dok je Kendler usmeravao sav trud na povećavanje prodaje, u povoju je bio jedan drugačiji koncept koji će omogućiti uživanje u Coca-Cola napitku širom sveta.

Godine 1894. u Vikburgu, Misisipiju, Džozef A. Bidenharn bio je toliko fasciniran rastućom potražnjom za Coca-Cola napitkom koji je prodavao na točenje, da je postavio mašine za flaširanje u zadnjem delu svoje prodavnice i počeo da prodaje gajbe napitka farmama i kampovima drvoseča duž obale reke Misisipi. Njegova punionica bila je prva Coca-Cola punionica na svetu.

Flaširanje na veliko postalo je moguće 1899. godine, kada su Bendžamin F. Tomas i Džozef B. Vajthed iz Čatanuge u Tenesiju kupili od Čendlera ekskluzivna prava na flaširanje i prodaju Coca-Cola napitka u gotovo celoj Americi. Sa ugovorom u rukama, udružili su se sa još jednim stanovnikom Čatanuge, Džonom T. Laptonom, i započeli rad na razvoju današnjeg globalnog Coca-Cola sistema punionica.

Prva punionica u sklopu novog ugovora otvorena je u Čatanugi 1899. godine, a druga u Atlanti naredne godine. Svesni činjenice da ne mogu da prikupe dovoljno kapitala za izgradnju punionica širom zemlje, Tomas, Vajthed i Lapton odlučili su da potraže spoljni kapital. Sklapali su ugovore sa kompetentnim pojedincima i na taj način pokretali Coca-Cola punionice u određenim područjima.

Narednih 20 godina, broj fabrika porastao je sa dve na više od 1000 – a 95% njih bilo je u lokalnom vlasništvu pod lokalnim rukovodstvom. Kako je poslovanje raslo, razvoj mašina za brzo punjenje i sve efikasniji transport omogućili su punionicama da opslužuju više kupaca većim količinama proizvoda. Danas je Coca-Cola sistem punionica jedna od najvećih, najraširenijih proizvodnih i distribucionih mreža u svetu.

Zaštita vrednog imena

Coca-Cole punionice su početkom 20. veka nailazile na nemali broj izazova. Verovatno najtrajniji i najozbiljniji bila je zaštita proizvoda i pakovanja od imitacija. Imitacija možda jeste najiskreniji oblik laskanja, ali u poslovnom svetu ona može da uništi dobru reputaciju.

Prve reklame su upozoravale na opasnosti koje donosi popularnost. "Tražite original" i "Ne prihvatajte zamene" natpisi su koji su podsećali potrošače da ne treba da se zadovoljavaju ničim osim originalnim proizvodom.

Večna bitka protiv imitacija bila je glavna pokretač evolucije jedinstvene konturisane bočice. Niz različitih ravnih oblika ambalaže korišćen je do 1915 godine, ali kako je konkurencija u kategoriji bezalkoholnih napitaka postajala sve intenzivnija, tako su je imitacije pratile u stopu. Coca-Cola je bila dostojna specifičnog pakovanja, a 1916. godine punionice su prihvatile jedinstvenu konturisanu bocu, dizajn kompanije Root Glass iz Ter Hota iz Indijane.

Sada već poznati oblik registrovan je kao zaštitni znak u američkom zavodu za patente 1977. godine, što je čast koju je doživeo mali broj pakovanja. Boca se tako pridružila zaštitnim znakovima „Coca-Cola“, koji je registrovan 1893. godine, i „Coke®“, registrovan 1945.

Čovek zvani Vudraf

Godine 1919, grupa investitora na čelu sa Ernestom Vudrafom i V.C. Bredlijem kupila je kompaniju The Coca-Cola Company za 25 miliona dolara. Preduzeće je ponovo pridruženo kao korporacija iz Delavera, a 500 hiljada običnih akcija javno je prodato za po 40 dolara.

Četiri godine kasnije, Robert Vinšip Vudraf, sin Ernesta Vudrafa, izabran je za predsednika kompanije i započeo više od šest decenija aktivnog rukovođenja. Pre nego što se pridružio firmi za bezalkoholne napitke, ovaj 33-godišnji stanovnik Džordžije prošao je put od prodavača iz kamiona do pozicije potpredsednika i generalnog direktora kompanije White Motor.

Novi predsednik stavljao je neuobičajeni akcenat na kvalitet proizvoda. Vudraf je pokrenuo kampanju uz geslo "Kvalitetni napitak", u okviru koje je visokokvalifikovano osoblje podsticalo i pomagalo objektima sa točilicama pri agresivnoj prodaji i pravilnom služenju Coca-Cola napitka. Uz pomoć vodećih punionica, je uspostavio je standarde kvaliteta za svaku fazu flaširanja. Vudraf je video ogroman potencijal u flaširanju, pa se podrška u segmentu oglašavanja i prodaje značajno povećala.

Do kraja 1928. godine, prodaja Coca-Cola napitka u bocama je prvi put prevazišla prodaju na točilicama.

Zahvaljujući Robertu Vudrafu i njegovom višegodišnjem rukovođenju poslovanjem, Coca-Cola kompanija je dosegla neverovatne visine komercijalnog uspeha. Trgovački koncepti koji su danas opšte mesto smatrali su se revolucionarnim kada ih je Vudraf prvi put primenio. Na primer, kompanija je prva na tržište izbacila inovativno pakovanje od šest boca početkom dvadesetih godina prošlog veka, što je olakšalo potrošačima da ponesu Coca-Cola napitak kući. Jednostavno kartonsko pakovanje, opisano rečima "kućno pakovanje sa ručkom koja mami", postalo je jedan od najjačih trgovačkih alata u industriji.

Kartonu se pridružio još jedan revolucionarni izum 1929. godine - metalni otvoreni frižider, koji je omogućio da se Coca-Cola u maloprodajnim objektima služi hladna. Frižider je kasnije unapređen pomoću mehaničkog rashlađivanja i automatske kontrole kovanica. Fabrike, kancelarije i brojne druge institucije tako su postale prodavnice osveženja na licu mesta.

Kao i zaštićena boca, prepoznatljiva čaša za točenje, koja je usvojena kao standard 1929. godine, pomogla je u promociji Coca-Cola napitka. Ove čaše se još uvek koriste u prodaji na točenje i predstavljaju vidljiv dokaz vanvremenske popularnosti Coca-Cola napitka.

Svetski sajam u Čikagu 1933. godine označio je uvođenje automatskih točilica, u kojima se sirup i gazirana voda mešaju prilikom sipanja napitka. Od kada je Coca-Cola napravljena 1886. godine točila se ručno, pa su posetioci sajma bili oduševljeni kada su videli kako se napitak sipa prostim povlačenjem ručke. Do 1937. godine automatska točilica postala je važna karakteristika objekata koji su prodavali napitke na točenje. Danas se uz pomoć savremene tehnologije za točenje proizvodi kompanije brže i bolje prodaju nego ranije.

Osveženje ne poznaje granice

• Možda i najveći Vudrafov doprinos bila je njegova vizija Coca-Cola napitka kao međunarodnog proizvoda. Radeći sa talentovanim saradnicima, uspostavio je globalni zamah koji je u određenom trenutku omogućio da Coca-Cola stigne do svih delova sveta.
  
  U prve dve decenije 20. veka, međunarodni rast Coca-Cola brenda bio je u značajnoj meri slučajan. Sve je počelo 1900, kada je Čarls Hauard Kendler, najstariji sin Ejze Kendlera, poneo bokal sirupa sa sobom na odmor u Englesku. U Atlantu je poštom stigla skromna porudžbina za pet galona sirupa.
  
  Te iste godine, Coca-Cola je otputovala na Kubu i u Portoriko, i nije prošlo mnogo vremena do početka međunarodne distribucije sirupa. Tokom početka 20. veka, punionice počele sa radon na Kubi, Filipinima, u Panami, Kanadi, Portoriku i Guamu. Godine 1920, sa radom je počela punionica u Francuskoj kao prva Coca-Cola punionica na evropskom kontinentu.
  
  Vudraf je predodredio kompaniju za organizovano međunarodno širenje tako što je 1926. godine osnovao službu za rad sa inostranstvom, koja je 1930. postala podružnica poznata pod imenom The Coca-Cola Export Corporation. Do tada se broj zemalja u kojima su punionice radile povećao skoro četiri puta, a kompanija je incirala partnerstvo sa Olimpijskim igrama koje je prevazilazilo kulturološke granice.
  
  Coca-Cola i Olimpijske igre započele su svoju saradnju leta 1928, kada je američki teretnjak stigao u Amsterdam sa olimpijskim timom SAD-a i 1.000 gajbi Coca-Cola napitka. Četrdeset hiljada gledalaca napunilo je stadion i posvedočilo dvema premijerama: prvom paljenju olimpijskog plamena i prvoj prodaji Coca-Cola napitka na Igrama. Obučeni u kape i kapute sa Coca-Cola zaštitnim znakom, prodavci su utoljavali žeđ navijača, dok su izvan stadiona štandovi za osveženje, kafići, restorani i male prodavnice služili Coca-Cola napitak u bocama i na točenje.

Kompanija, njene punionice i podružnice još uvek sprovode i razrađuju Vudrafovu viziju međunarodnog potencijala Coca-Cola napitka, gradeći Coca-Cola kompaniju kao nenadmašni globalni sistem koji pruža jednostavne trenutke zadovoljstva.

Simbol prijateljstva Na početku Drugog svetskog rata, Coca-Cola se punila u 44 zemalja, uključujući i zemlje sa obe strane sukoba. Međutim, rat nije nimalo uništio poslovanje, već je samo postavio nove vrste izazova u mogućnosti za celokupan Coca-Cola sistem.

Kada su Sjedinjene Države ušle u rat, Robert Vudraf je 1941. godine izdao naredbu "da se osigura da svaki čovek u uniformi može da dobije Coca-Cola napitak za pet centi, bez obzira na to gde se nalazi i koliko god to koštalo kompaniju".

Ovo snabdevanje oružanih snaga Coca-Cola napitkom pokrenuto je kada je stigla hitna poruka iz savezničkog štaba generala Dvajta Ajzenhauera u Severnoj Africi. Poruka od 29. juna 1943. sadržala je zahtev za pošiljkom materijala i opreme za deset punionica. Uz uvodnu direktivu da ova pošiljka ne sme da zauzme mesto ostatka vojnog tereta, poruka je sadržala i zahtev za pošiljkom od tri miliona punih Coca-Cola boca, zajedno sa zalihama za proizvodnju iste količine dva puta mesečno.

U roku od šest meseci, inženjer kompanije otputovao je avionom u Alžir i otvorio prvu fabriku, prvu od 64 pogona za punjenje koji su poslati u inostranstvo tokom Drugog svetskog rata. Pogoni su postavljeni najbliže moguće borbenim zonama u Evropi i na Pacifiku. Tokom rata, pripadnici vojske konzumirali su više od pet milijardi boca Coca-Cola napitka, pored bezbroj porcija prodatih putem automata i pokretnih, samostalnih jedinica u borbenim zonama.

Prisustvo Coca-Cola napitka prevazišlo je samo podizanje morala među vojnicima. U mnogim područjima su lokalni stanovnici prvi put probali Coca-Cola napitak – ukus u kom su očigledno uživali. Kada je ponovo uspostavljen mir, Coca-Cola sistem bio je predodređen za do tada neviđeni globalni rast. Od sredine četvrdesetih do šezdesetih godina prošlog veka, broj zemalja u kojima su radile punionice se skoro udvostručio. Kako je svet postajao mirnije mesto posle sukoba, Coca-Cola je postajala globalni simbol prijateljstva i osveženja.

U korak sa vremenima Od kraja četrdesetih do sedamdesetih godina prošlog veka, Sjedinjene Države prolazile su kroz promene do tada neviđenim tempom, kao i ostatak sveta. Kompanija The Coca-Cola Company je prošla kroz najradikalnije promene u pogledu marketinga i brendiranja robe od pojave flaširanja kasnih devedesetih godina 19. veka.

Drugi svetski rat je preobrazio svet, a kompanija se suočila sa novim, složenijim globalnim tržištem.

Pakovanje

Do sredine šeste decenije 20. veka, sinonim za Coca-Cola napitak bile su konturisana boca i zvonasta čaša koja se koristila za točilice. Ali kako su potrošači tražili širi izbor, kompanija je odgovorila inovativnom ambalažom, novom tehnologijom i novim proizvodima.   

Kompanija je 1955. godine predstavila velike i porodične boce, koja su odmah doživele uspeh. Metalne limenke, koje su prvi put napravljene za oružane snage u inostranstvu, pojavile su se na policama prodavnica u SAD do 1960. godine. Zatim, posle dugogodišnjih istraživanja plastičnih boca za bezalkoholne napitke, kompanija je 1977. godine predstavila PET (polietilen tereftalat) ambalažu u veličini od dva litra.

Proizvodi

Kompanija je takođe na tržište izbacila nove bezalkoholne napitke koji su zadovoljavali sve širi spektar ukusa. Fanta® je rođena u Nemačkoj, a u Americi je puštena u prodaju 1960. godine; danas je Fanta porodica bezalkoholnih napitaka sa različitim ukusima, jedan od najbolje prodavanih brendova u svetu. Sprite®, napitak sa ukusom limuna i limete, pojavio se 1961. godine, a 1963. kompanija je na tržište izbacila TAB®, svoj prvi niskokalorični napitak.

Promene tokom šezdesetih godina 20. veka donele su sa sobom više od novih bezalkoholnih napitaka. Godine 1960, kompanija Minute Maid Corporation se spojila sa kompanijom Coca-Cola, čime je asoritman napitaka obogaćen koncentratima smrznutih citrusnih sokova i voćnih napitaka pod zaštitnim znacima Minute Maid® i Hi-C®.

Oglašavanje

Tokom godina, džinglovi i slogani odredili su tempo Coca-Cola oglašavanja. Jedan od najpoznatijih reklamnih slogana na svetu – "Pauza koja osvežava" iz 1930. godine – prvi put se pojavila u novinama The Saturday Evening Post 1929. Usledili su "Ova stvar osvežava" 1936. i "Globalni znak" 1944. godine. Šesta decenija 20. veka donela je "Znak dobrog ukusa", "Budi stvarno osvežen" i "Bolje je sa osveženjem".

Usledili su brojni nezaboravni slogani, uključujući i "Stvari su bolje uz Coca-Cola napitak" 1963. godine. "To je prava stvar", slogan prvi put upotrebljen 1942, vraćen je 1969. godine u okviru novog, izuzetno uspešnog komercijalnog poduhvata kompanije Coca-Cola.

Ilustracije vrhunskih umetnika, uključujući Normana Rokvela, prikazivane su u šarenolikim reklamama koje su plasirale imidž proizvoda u vodećim časopisima. Popularni "portreti" Deda Mraza koje je uradio eminentni umetnik Hadon Sandblom prvi put su se pojavili četrdesetih godina 20. veka i nastavili da se koriste za praznične reklame do početka sedamdesetih.

Od sredine dvadesetih godina, radio je predstavljao najvažniji medij za komunikaciju Coca-Cola brenda. Šezdesetih godina prošlog veka, popularni džingl  "Things Go Better with Coke“ postao je hit na radiju, a uspešne grupe su pevale džingl u sebi svojstvenim muzičkim stilovima.

Svet se promenio, a sa njim i oglašavanje kompanije - dopirući do novih grupa potrošača putem novih kanala, a naročito televizije. Na Dan zahvalnosti 1950. godine, Edgar Bergen i njegov pomoćnik, Čarli Mekarti, pojavili su se u prvoj uživo emisiji na televizijskoj stanici koju je sponzorisala kompanija The Coca-Cola Company. Kako je ovaj medij evoluirao od sponzorisanih programa do reklama koje su se puštale za vreme različitih emisija. Brojne slavne ličnosti su reklamirale Coca-Cola brend.

Tokom godina, reklame za Coca-Cola napitak su se menjale na brojne načine, ali sama poruka – kao i zaštitini znak – ostala je ista.

Globalna kompanija (Početkom poslednje četvrtine 20. veka, duboka emocionalna veza između Coca-Cola brenda i njegovih potrošača postala je još moćnija i globalnija. Mladi ljudi iz celog sveta su se 1971. godine sastali na vrhu jednog brda u Italiji i otpevali pesmu I’d Like to Buy the World a Coke, što je predstavljalo protivtežu turbulentnim vremenima.  Ovo je ujedno bio pogled u budućnost kompanije: rastuće globalno prisustvo i veća povezanost sa najvoljenijim zaštitnim znakom na svetu.

Moć i prestiž Coca-Cola brenda pokazan je 1988. godine, kada su tri nezavisne globalne ankete koju je sprovela kompanija Lendor & Associates potvrdile da je Coca-Cola najpoznatiji i najobožavaniji zaštitni znak planete.

Možda malo ličniju procenu potrošača i njihove lojalnosti Coca-Cola brend dobije je 1985. godine. Kompanija je zapanjila američku javnost najavivši novi Coca-Cola ukus, što je bila prva promena tajnog Coca-Cola recepta stvorenog 1886. godine.  Iako je novi ukus je nesumnjivo pobedio u testiranjima, sva ispitivanja i istraživanja zajedno nisu mogla da se mere sa emocionalnom vezom koju su Amerikanci imali prema originalnoj formuli. Originalni ukus postao je više od samo bezalkoholnog napitka, a duboka osećanja, sećanja i lojalnost potrošača su oživeli. Kompanija je poslušala svoje potrošače i ubrzo vratila originalni recept na tržište pod imenom Coca-Cola classic ®.

Globalna strategija kompanije tokom osamdesetih godina prošlog veka nastavila je da potrošačima na svim kontinentima pruža osvežavajuće proizvode za svaku priliku i stil života. Kompanija je obeležila istoriju bezalkoholnih napitaka plasiranjem Diet Coke® napitka 1982. godine, što je bilo prvo proširenje zaštitnog znaka Coca-Cola i Coke, novog najpopularnijeg bezalkoholnog napitka od originalnog Coca-Cola recepta. U roku od dve godine Diet Coke je postao najpopularniji niskokalorični napitak u svetu.

Reklamiranje tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka nastavilo je put dugoročne tradicije predstavljanja Coca-Cola napitka kao jedno god jednostavnih životnih zadovoljstava, prepoznatljivo i prihvaćeno svuda. Godine 1976, pokrenuta je kampanja Coke Adds Life. Ova kampanja postavila je temelj za onu iz 1979. godine – Have a Coke and Smile – koja je osvojila srca reklamom u kojoj se pojavio „Zlobni“ Džo Grin, član američkog fudbalskog tima Pittsburgh Steelers.

Početkom 1982. godine tema "Coke is It!“ plasirana je širom sveta kao odraz povratka pozitivnog duha osamdesetih i potvrda liderskog duha Coca-Cola brenda. Can’t Beat the Feeling je privela osamdesete kraju, a Can’t Beat the Real Thing obeležila je početak devedesetih. Inovativna Always Coca-Cola kampanja prvi put se pojavila 1993. godine, posle čega su usledile kampanje Coca-Cola… Real 2003. godine i The Coke Side of Life 2006. godine.

Od sitnih prvih koraka 

Kompanija Coca-Cola počela sa gradnjom globalne mreže dvadesetih godina prošlog veka. Danas Coca-Cola sistem posluje u više od 200 zemalja i proizvodi skoro 450 brendova, uspešno primenjujući jednostavnu formulu na globalnom nivou: pružiti trenutak osveženja za vrlo malo novca – milijardu puta dnevno.

Kompanija Coca-Cola i njena mreža punionica čine najsofisticiraniji i najrasprostranjeniji sistem proizvodnje i distribucije na svetu. Ovaj sistem je iznad svega posvećen ljudima koji dugo i vredno rade na prodaji brendova Coca-Cola, Diet Coke, Sprite, Fanta i drugih proizvoda kompanije.

Od Bostona do Pekinga, od Montreala do Moskve, Coca-Cola pruža zadovoljstvo žednim potrošačima svuda na zemaljskoj kugli, više nego bilo koji drugi proizvod u slobodnoj prodaji. Već 125 godina Coca-Cola kreira posebne trenutke zadovoljstva za stotine miliona ljudi svakog dana.

Istorija Coca-Cola brenda je priča o posebnim trenucima. Trenucima koji su počeli sa dr Pembertonom u Atlanti i do sada su pomnoženi milijardama puta širom sveta. Trenucima koji su postali bliski i univerzalni zahvaljujući jedinstvenim reklamama gospodina Kandlersa i viziji gospodina Vudrafa u kojima je Coca-Cola napitak "nadohvat želje". Trenucima koji danas čine Coca-Cola napitak najprisutnijim proizvodom širom sveta.

Dan za danom, Coca-Cola jača svoju poziciju svetskog bezalkoholnog napitka. Dan za danom, ljudi doživljavaju ukusne, osvežavajuće trenutke koje samo Coca-Cola može da im donese. Kroz promene tokom više od jednog veka, Coca-Cola ostaje vanvremenski simbol kvalitetnog osveženja.